Džrzi bejbe, Džrzi

Ovo je poslednja destinacija na kojoj odsedam... Ovde sam zavrsio spletom cudnih okolnosti. I ovde su me pratile neke utvare, ali mogu reci sam ovde opet bolje prosao nego igde... Evo nekoliko fotki, malo sa atlantika, malo iz parka u kom radim...

ostalo je jos da se ode do NYC-a koji dan i via Srbija...

vidimo se, ovo je verovatno poslednji post...






p.s. da vidite sto sam nabacio bojicu ;)

Siti of Ejndzels

U Gradu Andjela je bila ludnica ;)

savet: nikako ne idite u LA, NYC i nikako u Filadelfiju sami, oj da te izede mrak >:)








I naravno Hollywood ;)

San Diego, Pt. II

Ne bi da sad smaram sa nekim stvarima koje su se izdesavale u SD, zato cu samo da posaljem lepe fotke da vam bar malo prikazem koliko je to lep grad... Stvarno, jedan od retkih gradova gde je stopa kriminala veoma bliska nuli, i gde smes da se setas nocu centrom bez automatske puske...











A evo i nekoliko fotki iz Old Town-a, mesta gde je osnovana Kalifornija... To je jedan deo Sand Dijega, veoma blizu centra grada, koji odise duhom starih vremena... sve u svemu, kul...






a sad ide nesto malo masnije ;)

STONE SOUR ! ! !

Konacno je dosao dan da i ja odem na neki koncerat! Posle meseci posta, u muzickom smislu, imao sam srecu da jedan od mojih omiljenih bendova, Stone Sour, ima svirku u Atlantic City-ju, nekih pola sata od mesta gde sam trenutno. Karta je bila sitnica, $37 ;)

Da ne duzim, vec da predjem na stvar. Koncerat je odrzan u hotel/casino-u Borgata. Extra fancy mesto, odise skupocom. Kad sam usao u prostoriju gde ce biti koncert, umal se ne zanesvestih: BIOSKOPSKA SALA!!! Otprilike, velicina kao nas Dom Sindikata! STA!?!?!??! KOJI MOJ SE SAD OVO!?!!??!?! (*^*%^%#^(*&_(*&_(*& (mos misliti sta sam psovao tad...) Gomila radnika obezbedjenja i ljubazne hostese koje su nas uredno odvele do nasih mesta, smestile i rekle da treba da ostanemo na svojim mestima do kraja! Pa dal su oni u zivotu bili na svirci? Cisto sumnjam...
Prvo je nastupio SYDONIA. Imaju interesantnu bubanj-ritam sekciju (gitarista i basista naizmenicno sviraju razne udaraljke i gitare, bubnjar je stalno na bubnju i vokal-gitara). Imaju interesantne bitove i rifove, ali izgledaju ko teski pederi (iz Australije su), i pevac naravno i peva i izgleda ko zena. Sa sve zenskim pantalonama na pruge... Tako da me nisu odusevili...
Nakon njih su izasli DIRTY LITTLE RABITS. Fin Hard Rock, malo metal, sa zenskim vokalom. Ribica ne izgleda toliko lose, ali bre ima daha za 2-3 reci i posle se izgubi. I oni imaju masne i dobre rifove, i lud performans, ali moraju jos da rade ako im je cilj da pucaju na nesto komercijalnije. Videlo se da su svi smoreni, i publika i muzicari jer su u sali stolice, i zato su svi radili rutinski, samo da zavrse i odu.

E onda posle mozda 7-8 min pauze, cujemo poznati rif... Znao sam da ce da pocnu sa 30-30/150, nije bilo leba ne pocnu sa nekom drugom ;) E tad masa ustaje sa stolica, malo pocinju da se loze, a oni koji su se iole vise lozili (ali i dalje bili mirni i nisu pravili sranja) je obezbedjenje izbacilo napolje!!! A bre ljudi, pa na kom sa q.... ja? Sta je to? Zato sam lepo ustao i otisao u gornje redove, tamo me nisu dirali pa sam mogao da radim sta sam hteo. Sledeca je bila Come What(ever) May, i posle vise ne znam redosled, bilo je piva u izobilju ;) Znam da su svirali Bother, Made of Scars, Hell and Consequences, Trough Glass, Reborn... Cca cini mi se da je sve ukupno bilo 1:45, tako nesto... Na trough Glass sam sisao do bine, stajao i pevao, da bi me obezbedjenje udaljilo od bine nakon sto se pesma zavrsila! Zasto? Ko to zna, majmuni magarci i kreteni...

Evo nekoliko fotki, nazalost samo sa telefonom, jer kamere naravno nisu dozvoljene... Sta da kazem, ovo bas mora da se dozivi! Dva dana nakon certa, vrat me i dalje boli NENORMALNO, a glas skoro da nemam... Jeb ga, mora da se zna ko je najloodji >:)

Sve u svemu, jes da je prostor tezak krsh, ali ipak je bilo interesantno stajati pored Corey-ja i James-a, na 2m, i gledati kako se trude da pokrenu masu. Dzaba, ovo Dzhrsi sinovac, redneci ovde vladaju. Koga interesuje, Corey sad ima friz ko Brodar iz srecnih dana (pozz brate!!!), Ray je ostao crveno-crn ali sa velikom cirokanom, a ova dvojica su isti... Inace, Kori nema metar ipo sa stolicom, mogu misliti kolicni je onda Jordinson :) :) :)

uzivajte u ovim fotkama koliko mozete, a ja sam vam ostao duzan podosta fotki iz San Dijega i Los Angelesa, bice kad budu...

pozz


p.s. Opicio sam chirokanu -(;-)

Raskrsce zapada

Crossroads of the West je naziv sajma oruzja koji putuje po zapadnoj obali Sjedinjenih Americkih Drzava. Svakih nekoliko vikenda menjaju lokaciju, i tako celo leto. Ja sam ih uhvatio u Del Mar-u. To je jedno manje mesto, 20-ak kilometara severno od San Dijega. Gradic je lociran na uzvisenju sa koga se pruza divan pogled na Pacifik.

Sajam je odrzan na prostoru koji se inace koristi za vasare i slicne dogadjaje (jahanje bikova, trke pasa...). Dolazim do hale i prvo sto vidim je gomila ljudi sa puskama o ramenima, uglavnom stariji karabini i sprednjace. Zasto mi niko nije rekao da je poceo rat? Nekoliko standova ispred hale su samo nagovestili sta se desava unutra. Srce mi je zaigralo kada sam video natpis "Rasprodaja municije po veleprodajnim cenama". Svi znamo koliko placamo municiju u Srbiji. Ovde je moglo da se nadje 100 kom 9mm za $12!!! Usao sam, uzeo fotoaparat i polako krenuo, da bi mi prislo obezbedjenje i ljubazno zamolilo da prestanem da slikam jer ce mi uzeti fotoaparat. Malo razocarenje, jer nisam presao 10.000km da bi mi to neko rekao, ali pravila se moraju postovati. U USA sa tim nema sale.
Prvo na sta sam naleteo je oruzje iz vremena divljeg zapada, i pre tog vremena. Znaci, ima da se kupi sve: kubure, kremenjace, mini dzepni pistolji, delovi, oprema, komponente, municija... I to sve i originalno, i nove kopije. Spremno za pucanje! Originalne Winchester lever action puske, iz 1860 do 1890 kostaju i po $5000! Prodaju se sasvim lepo. Veliki je i izbor karabina iz perioda 1910-1930. Cene su isle od $130 pa navise, sto je za prosecnog amerikanca kao da kupi dzepni noz. Vecina je kupila po jedan, kao suvenir. Druga stvar koja dosta popularna je kastomizacija M1 Garand-a. Sve moguce scout i socom varijante, sa kolimatorima, optikama, nosacima za sve i svasta... Po meni, preveliko oruzje male upotrebne vrednosti za civile. Jedino za sta bi ga ja koristio je streliste, a za to ima i boljih izbora. Ali ipak je to deo americke istorije, pa i to treba uzeti u obzir. Najveci hit je naravno modifikovanje karabina M4. To je uhvatilo toliku maniju, da je bilo preko 20 standova malih radionica koje prave cevi za M4. A kalibri, bukvalno svi: od .22 do 50. Dosta je cevi u pistoljskim kalibrima, jer je ta municija najjeftinija. Naravno, sve cevi dolaze sa oblogama sa 3, 4 i vise Picatiny sina za montazu svega i svacega. Vole ljudi da imaju po jedan M4 u konfiguraciji koju nose "hrabri momci koji brane slobodu".

Sto se pistolja i revolvera tice, pretezno su izlozeni plastikanci: glock, walther, taurus i XD. Interesantno je da je XD u vecini konfiguracija dostupan samo agencijama za obezbedjenje, policiji i vojnim licima. Stvarno mi nije jasno zasto, jer nije nista smrtonosniji od bilo kog drugog pistolja. Pistolji u 1911 konfiguraciji su bili, slobodno se moze reci, u manjini. Bilo ih je, ali nista vise nego SIG-ova. Valjda je ljudima malo dosadio. Interesantno je da nije bio ni jedan 1911 u LDA ili nekom drugom DA sistemu. Bilo je PARA ORDINANCE-a, ali ne i LDA. Cene pistolja su prihvatljive, od $380 za taurus (razni modeli, 9mm i .40SW) pa navise. Originalni Colt 1911 iz 1914 je bio rekordnih $4000! Modeli iz drugog svetskog rata su bili malo jeftiniji, oko $1400. Toliko o tome koliko ljudi cene svoje nasledje. Ja sam se bio zalepio za jedan Federal Arms 1911 u .45ACP. Star nekih 10-ak godina, nekoriscen. Koliko se secam bio je u Commander velicini (10" cev). Savrseno lezi u ruci, lepi se za sake kao ni jedan koji sam tamo probao. Jeste da u okvir staje samo 6 metaka, ali to je oruzje koje bih zeleo da imam. A cena, prava sitnica, $400. Revolveri su bili zapostavljeni. Da nije bilo replika Colt-ova iz 1850-1910, mogao bi da kazem da ih nije ni bilo. Jedino sto mi je upalo u oci je .500SW za $800. Smesna cena.

Bilo je i egszoticnog oruzja. Recimo GYROJET. Jedan metak (ili da kazem raketica) je u najboljem slucaju $40! Skup pliknik sa njim...
Dosta se prodavala oprema sa vojnih otpada, ali je bila skupa. Borbeni prsluk, i to u losem stanju, je bio $50. OStalu opremu nisam ni gledao jer me nesto nije ni zanimala.
Nozevi su bili pravo razocarenje. Nisam ekspert za seciva, ali ono sto je imalo da se vidi je blago smesno. Situaciju su donekle popravili majstori sa svojim custom nozevima, koji su bili preskupi. Sve se svelo na seciva od nerdjajuceg celika sa teflonom preko, da dobije opasan miltary look. A tek oblici: 70% tih seciva nema nikakvu upotrebnu vrednost, sem da lepo i opasno izgleda. Dosta se forsira titanijum, pa je SOG-ov novi folder sa 7cm secivom $160! Ne vredi tih para.

Dodjosmo i do dela kada treba reci sta ne valja, a to je kvalitet. Mnogo je bilo otpada, za koje ne znam kako im je iko dozvolio da prodaju. Na primer, nosaci za kolimator za glock, po ceni od $25. U ruci se oseca da je neka grozna legura koja ce se garantovano raspati nakon 50-ak metaka, ako ne i pre. Nije da omalovazavam kinesku masovnu proizvodnju, ali oni su bili veoma brojni, i prodavali su ispod svake cene sve i svasta. Jedna od stvari koju nisam mogao da svarim je laserski nisan za pistolje, koji u najboljem slucaju ima upotrebni domet od 3-4 m, i to ako su nove baterije. Da ne pominjem da moze da se zaboravi na stelovanje lasera. Vrlo je diskutabilan i kvalitet cevi za karabine M4, jer bez detaljne provere ne bih nikad bacio pare, kao sto su ljudi kupovali na slepo. No treba ih razumeti, imaju ljudi para. Ako nesto ne valja, bace i kupe novo.
Jos jedna stvar koju sam ocekivao, jer je parola sajma bila GUN SHOW, je streliste, ili bar brzo potezanje i kaubojsko pucanje makar i wax mecima. To je izostalo. Nije mi jasno zasto, kad ima prostora da se to organizuje, i sigurno bi privuklo jos judi.

Sve u svemu, lepo sam se proveo tih 2h koliko sam bio. Ko zna, mozda ce i kod nas jednog dana metak kostati 7-8 din, pa ce ljudi koji vole oruzje moci da uzivaju kako zasluzuju...

Hosteli, hoteli, Inn-ovi...

Jedan od vecih problema ovde (San Dijego) mi je bio smestaj. Posto sam ovde dosao naknadno, posle svih, maltene sam bio sam. Da je bilo jos ljudi koji su dosli u to vreme, lako bi nasli nesto zajedno, ali sam, vrlo tesko. Prvo sam bio u J Street Inn-u. Cimeri su mi bili Zarko i Srdjan. Nakon 10-ak dana, zbog nekih problema koji su oni pravili pre nego sto sam ja dosao, izbaceni smo iz sobe! Srecom, nasli smo u ulici iznad, kod iste firme smestaj. Samo se sad zove Islan Inn (jer je u Islan ulici ;) ). Bili smo tamo 2 nedelje, i meni je bilo ok. Jeste da sam morao da putujuem sat vremena do posla, u jednom pravcu, ali mi je bilo ok jer su mi tu bili drugari iz srednje skole, u J Street Inn-u (VELIKI POZZ ZA TADICA I BLAGOJA!!! ONI SU MI MNOGO POMOGLI!!!). Posle te 2 nedelje sam morao da se ISELIM jer je ovom jednom cimeru dosao drugar. Kao fazon, on je to mesto imao rezervisano... Bla bla bla... Necu to da komentarisem, vec sam se samo iselio. Presao sam, na nedelju dana u hostel, cije fotke mozete videti dole. Kavarija! Osmokrevetna sobica, jedan WC na ceo sprat... Ko Drapshin :P ko zna zna...

I nakon toga sam ponovo zavrsio u J Inn-u, kod Marka i Blagoja. Sada smo nas trojica u sobi, ok je. Ja ionako ustajem u 7 a vracam se sa posla u 23, tako da se slabo i vidjamo, samo prenocim. I tu cu biti do ponedeljka, a gde cu posle... :0 cuce se ne menjajte kanal!

najpre fotke iz hostela Lucky D



A onda i iz J Street Inn-a, sa jedne od konvencija ;)







Pije se Miller, 30 limenki za, cini mi se $18, tako nesto... ;)