.bane.tove male mudrolije

Džrzi bejbe, Džrzi

2007-09-07T17:06:00.000-07:00

Ovo je poslednja destinacija na kojoj odsedam... Ovde sam zavrsio spletom cudnih okolnosti. I ovde su me pratile neke utvare, ali mogu reci sam ovde opet bolje prosao nego igde... Evo nekoliko fotki, malo sa atlantika, malo iz parka u kom radim...

ostalo je jos da se ode do NYC-a koji dan i via Srbija...

vidimo se, ovo je verovatno poslednji post...

p.s. da vidite sto sam nabacio bojicu ;)

Siti of Ejndzels

2007-08-27T16:35:00.001-07:00

U Gradu Andjela je bila ludnica ;)

savet: nikako ne idite u LA, NYC i nikako u Filadelfiju sami, oj da te izede mrak >:)

I naravno Hollywood ;)

San Diego, Pt. II

2007-08-13T14:23:00.000-07:00

Ne bi da sad smaram sa nekim stvarima koje su se izdesavale u SD, zato cu samo da posaljem lepe fotke da vam bar malo prikazem koliko je to lep grad... Stvarno, jedan od retkih gradova gde je stopa kriminala veoma bliska nuli, i gde smes da se setas nocu centrom bez automatske puske...

A evo i nekoliko fotki iz Old Town-a, mesta gde je osnovana Kalifornija... To je jedan deo Sand Dijega, veoma blizu centra grada, koji odise duhom starih vremena... sve u svemu, kul...

a sad ide nesto malo masnije ;)

STONE SOUR ! ! !

2007-08-10T19:46:00.000-07:00

Konacno je dosao dan da i ja odem na neki koncerat! Posle meseci posta, u muzickom smislu, imao sam srecu da jedan od mojih omiljenih bendova, Stone Sour, ima svirku u Atlantic City-ju, nekih pola sata od mesta gde sam trenutno. Karta je bila sitnica, $37 ;)

Da ne duzim, vec da predjem na stvar. Koncerat je odrzan u hotel/casino-u Borgata. Extra fancy mesto, odise skupocom. Kad sam usao u prostoriju gde ce biti koncert, umal se ne zanesvestih: BIOSKOPSKA SALA!!! Otprilike, velicina kao nas Dom Sindikata! STA!?!?!??! KOJI MOJ SE SAD OVO!?!!??!?! (*^*%^%#^(*&_(*&_(*& (mos misliti sta sam psovao tad...) Gomila radnika obezbedjenja i ljubazne hostese koje su nas uredno odvele do nasih mesta, smestile i rekle da treba da ostanemo na svojim mestima do kraja! Pa dal su oni u zivotu bili na svirci? Cisto sumnjam...
Prvo je nastupio SYDONIA. Imaju interesantnu bubanj-ritam sekciju (gitarista i basista naizmenicno sviraju razne udaraljke i gitare, bubnjar je stalno na bubnju i vokal-gitara). Imaju interesantne bitove i rifove, ali izgledaju ko teski pederi (iz Australije su), i pevac naravno i peva i izgleda ko zena. Sa sve zenskim pantalonama na pruge... Tako da me nisu odusevili...
Nakon njih su izasli DIRTY LITTLE RABITS. Fin Hard Rock, malo metal, sa zenskim vokalom. Ribica ne izgleda toliko lose, ali bre ima daha za 2-3 reci i posle se izgubi. I oni imaju masne i dobre rifove, i lud performans, ali moraju jos da rade ako im je cilj da pucaju na nesto komercijalnije. Videlo se da su svi smoreni, i publika i muzicari jer su u sali stolice, i zato su svi radili rutinski, samo da zavrse i odu.

E onda posle mozda 7-8 min pauze, cujemo poznati rif... Znao sam da ce da pocnu sa 30-30/150, nije bilo leba ne pocnu sa nekom drugom ;) E tad masa ustaje sa stolica, malo pocinju da se loze, a oni koji su se iole vise lozili (ali i dalje bili mirni i nisu pravili sranja) je obezbedjenje izbacilo napolje!!! A bre ljudi, pa na kom sa q.... ja? Sta je to? Zato sam lepo ustao i otisao u gornje redove, tamo me nisu dirali pa sam mogao da radim sta sam hteo. Sledeca je bila Come What(ever) May, i posle vise ne znam redosled, bilo je piva u izobilju ;) Znam da su svirali Bother, Made of Scars, Hell and Consequences, Trough Glass, Reborn... Cca cini mi se da je sve ukupno bilo 1:45, tako nesto... Na trough Glass sam sisao do bine, stajao i pevao, da bi me obezbedjenje udaljilo od bine nakon sto se pesma zavrsila! Zasto? Ko to zna, majmuni magarci i kreteni...

Evo nekoliko fotki, nazalost samo sa telefonom, jer kamere naravno nisu dozvoljene... Sta da kazem, ovo bas mora da se dozivi! Dva dana nakon certa, vrat me i dalje boli NENORMALNO, a glas skoro da nemam... Jeb ga, mora da se zna ko je najloodji >:)

Sve u svemu, jes da je prostor tezak krsh, ali ipak je bilo interesantno stajati pored Corey-ja i James-a, na 2m, i gledati kako se trude da pokrenu masu. Dzaba, ovo Dzhrsi sinovac, redneci ovde vladaju. Koga interesuje, Corey sad ima friz ko Brodar iz srecnih dana (pozz brate!!!), Ray je ostao crveno-crn ali sa velikom cirokanom, a ova dvojica su isti... Inace, Kori nema metar ipo sa stolicom, mogu misliti kolicni je onda Jordinson :) :) :)

uzivajte u ovim fotkama koliko mozete, a ja sam vam ostao duzan podosta fotki iz San Dijega i Los Angelesa, bice kad budu...

pozz

p.s. Opicio sam chirokanu -(;-)

Raskrsce zapada

2007-07-16T22:11:00.000-07:00

Crossroads of the West je naziv sajma oruzja koji putuje po zapadnoj obali Sjedinjenih Americkih Drzava. Svakih nekoliko vikenda menjaju lokaciju, i tako celo leto. Ja sam ih uhvatio u Del Mar-u. To je jedno manje mesto, 20-ak kilometara severno od San Dijega. Gradic je lociran na uzvisenju sa koga se pruza divan pogled na Pacifik.

Sajam je odrzan na prostoru koji se inace koristi za vasare i slicne dogadjaje (jahanje bikova, trke pasa...). Dolazim do hale i prvo sto vidim je gomila ljudi sa puskama o ramenima, uglavnom stariji karabini i sprednjace. Zasto mi niko nije rekao da je poceo rat? Nekoliko standova ispred hale su samo nagovestili sta se desava unutra. Srce mi je zaigralo kada sam video natpis "Rasprodaja municije po veleprodajnim cenama". Svi znamo koliko placamo municiju u Srbiji. Ovde je moglo da se nadje 100 kom 9mm za $12!!! Usao sam, uzeo fotoaparat i polako krenuo, da bi mi prislo obezbedjenje i ljubazno zamolilo da prestanem da slikam jer ce mi uzeti fotoaparat. Malo razocarenje, jer nisam presao 10.000km da bi mi to neko rekao, ali pravila se moraju postovati. U USA sa tim nema sale.
Prvo na sta sam naleteo je oruzje iz vremena divljeg zapada, i pre tog vremena. Znaci, ima da se kupi sve: kubure, kremenjace, mini dzepni pistolji, delovi, oprema, komponente, municija... I to sve i originalno, i nove kopije. Spremno za pucanje! Originalne Winchester lever action puske, iz 1860 do 1890 kostaju i po $5000! Prodaju se sasvim lepo. Veliki je i izbor karabina iz perioda 1910-1930. Cene su isle od $130 pa navise, sto je za prosecnog amerikanca kao da kupi dzepni noz. Vecina je kupila po jedan, kao suvenir. Druga stvar koja dosta popularna je kastomizacija M1 Garand-a. Sve moguce scout i socom varijante, sa kolimatorima, optikama, nosacima za sve i svasta... Po meni, preveliko oruzje male upotrebne vrednosti za civile. Jedino za sta bi ga ja koristio je streliste, a za to ima i boljih izbora. Ali ipak je to deo americke istorije, pa i to treba uzeti u obzir. Najveci hit je naravno modifikovanje karabina M4. To je uhvatilo toliku maniju, da je bilo preko 20 standova malih radionica koje prave cevi za M4. A kalibri, bukvalno svi: od .22 do 50. Dosta je cevi u pistoljskim kalibrima, jer je ta municija najjeftinija. Naravno, sve cevi dolaze sa oblogama sa 3, 4 i vise Picatiny sina za montazu svega i svacega. Vole ljudi da imaju po jedan M4 u konfiguraciji koju nose "hrabri momci koji brane slobodu".

Sto se pistolja i revolvera tice, pretezno su izlozeni plastikanci: glock, walther, taurus i XD. Interesantno je da je XD u vecini konfiguracija dostupan samo agencijama za obezbedjenje, policiji i vojnim licima. Stvarno mi nije jasno zasto, jer nije nista smrtonosniji od bilo kog drugog pistolja. Pistolji u 1911 konfiguraciji su bili, slobodno se moze reci, u manjini. Bilo ih je, ali nista vise nego SIG-ova. Valjda je ljudima malo dosadio. Interesantno je da nije bio ni jedan 1911 u LDA ili nekom drugom DA sistemu. Bilo je PARA ORDINANCE-a, ali ne i LDA. Cene pistolja su prihvatljive, od $380 za taurus (razni modeli, 9mm i .40SW) pa navise. Originalni Colt 1911 iz 1914 je bio rekordnih $4000! Modeli iz drugog svetskog rata su bili malo jeftiniji, oko $1400. Toliko o tome koliko ljudi cene svoje nasledje. Ja sam se bio zalepio za jedan Federal Arms 1911 u .45ACP. Star nekih 10-ak godina, nekoriscen. Koliko se secam bio je u Commander velicini (10" cev). Savrseno lezi u ruci, lepi se za sake kao ni jedan koji sam tamo probao. Jeste da u okvir staje samo 6 metaka, ali to je oruzje koje bih zeleo da imam. A cena, prava sitnica, $400. Revolveri su bili zapostavljeni. Da nije bilo replika Colt-ova iz 1850-1910, mogao bi da kazem da ih nije ni bilo. Jedino sto mi je upalo u oci je .500SW za $800. Smesna cena.

Bilo je i egszoticnog oruzja. Recimo GYROJET. Jedan metak (ili da kazem raketica) je u najboljem slucaju $40! Skup pliknik sa njim...
Dosta se prodavala oprema sa vojnih otpada, ali je bila skupa. Borbeni prsluk, i to u losem stanju, je bio $50. OStalu opremu nisam ni gledao jer me nesto nije ni zanimala.
Nozevi su bili pravo razocarenje. Nisam ekspert za seciva, ali ono sto je imalo da se vidi je blago smesno. Situaciju su donekle popravili majstori sa svojim custom nozevima, koji su bili preskupi. Sve se svelo na seciva od nerdjajuceg celika sa teflonom preko, da dobije opasan miltary look. A tek oblici: 70% tih seciva nema nikakvu upotrebnu vrednost, sem da lepo i opasno izgleda. Dosta se forsira titanijum, pa je SOG-ov novi folder sa 7cm secivom $160! Ne vredi tih para.

Dodjosmo i do dela kada treba reci sta ne valja, a to je kvalitet. Mnogo je bilo otpada, za koje ne znam kako im je iko dozvolio da prodaju. Na primer, nosaci za kolimator za glock, po ceni od $25. U ruci se oseca da je neka grozna legura koja ce se garantovano raspati nakon 50-ak metaka, ako ne i pre. Nije da omalovazavam kinesku masovnu proizvodnju, ali oni su bili veoma brojni, i prodavali su ispod svake cene sve i svasta. Jedna od stvari koju nisam mogao da svarim je laserski nisan za pistolje, koji u najboljem slucaju ima upotrebni domet od 3-4 m, i to ako su nove baterije. Da ne pominjem da moze da se zaboravi na stelovanje lasera. Vrlo je diskutabilan i kvalitet cevi za karabine M4, jer bez detaljne provere ne bih nikad bacio pare, kao sto su ljudi kupovali na slepo. No treba ih razumeti, imaju ljudi para. Ako nesto ne valja, bace i kupe novo.
Jos jedna stvar koju sam ocekivao, jer je parola sajma bila GUN SHOW, je streliste, ili bar brzo potezanje i kaubojsko pucanje makar i wax mecima. To je izostalo. Nije mi jasno zasto, kad ima prostora da se to organizuje, i sigurno bi privuklo jos judi.

Sve u svemu, lepo sam se proveo tih 2h koliko sam bio. Ko zna, mozda ce i kod nas jednog dana metak kostati 7-8 din, pa ce ljudi koji vole oruzje moci da uzivaju kako zasluzuju...

Hosteli, hoteli, Inn-ovi...

2007-07-15T09:59:00.000-07:00

Jedan od vecih problema ovde (San Dijego) mi je bio smestaj. Posto sam ovde dosao naknadno, posle svih, maltene sam bio sam. Da je bilo jos ljudi koji su dosli u to vreme, lako bi nasli nesto zajedno, ali sam, vrlo tesko. Prvo sam bio u J Street Inn-u. Cimeri su mi bili Zarko i Srdjan. Nakon 10-ak dana, zbog nekih problema koji su oni pravili pre nego sto sam ja dosao, izbaceni smo iz sobe! Srecom, nasli smo u ulici iznad, kod iste firme smestaj. Samo se sad zove Islan Inn (jer je u Islan ulici ;) ). Bili smo tamo 2 nedelje, i meni je bilo ok. Jeste da sam morao da putujuem sat vremena do posla, u jednom pravcu, ali mi je bilo ok jer su mi tu bili drugari iz srednje skole, u J Street Inn-u (VELIKI POZZ ZA TADICA I BLAGOJA!!! ONI SU MI MNOGO POMOGLI!!!). Posle te 2 nedelje sam morao da se ISELIM jer je ovom jednom cimeru dosao drugar. Kao fazon, on je to mesto imao rezervisano... Bla bla bla... Necu to da komentarisem, vec sam se samo iselio. Presao sam, na nedelju dana u hostel, cije fotke mozete videti dole. Kavarija! Osmokrevetna sobica, jedan WC na ceo sprat... Ko Drapshin :P ko zna zna...

I nakon toga sam ponovo zavrsio u J Inn-u, kod Marka i Blagoja. Sada smo nas trojica u sobi, ok je. Ja ionako ustajem u 7 a vracam se sa posla u 23, tako da se slabo i vidjamo, samo prenocim. I tu cu biti do ponedeljka, a gde cu posle... :0 cuce se ne menjajte kanal!

najpre fotke iz hostela Lucky D

A onda i iz J Street Inn-a, sa jedne od konvencija ;)

Pije se Miller, 30 limenki za, cini mi se $18, tako nesto... ;)

Novi posao

2007-06-30T15:24:00.000-07:00

Evo konacno i malo radosnih vesti! Nas'o ja pos'o! Radim za dve firme, isti gazda iste prostorije, ali se vode kao 2 firme. Jedna je PC Help Desk, i u njoj radim kao tehnicar (serviser). Znaci ne serviram pivo, vec racunare. Iako bi bilo bolje da serviram pivo. Ali kazu da to nece da me placaju ;) A evo i koliko jedan sat mog rada naplacuje firma:
http://www.pchelpdesksupport.com/rates.html

A druga je Business Developement Network, inc. Nije jos napravljen sajt za ovu drugu firmu. U njoj radim kao dizajner i delimicno organizator posla, jer manje vise sve sam radim. Radimo kese za apoteke, a naplacujemo firmama da se reklamiraju na tim kesama.

Ne znam kak oce me placati, jedino znam da radim na procenat, ne znam koliki. Otprilike, koliko gazda zacepi. Nadam se da ce biti ok, jer je i njima u cilju da sto vise zarade.

Do sledeceg pisanija, evo nekoliko fotki iz ofisa. Malo su ruzne, jer sam radio telefonom, ali sta da se radi. Ovo je samo nagovestaj.

p.s. DA STE SAMO VIDELI KOLIKI SU REDOVI BILI ZA iPhone!!! NE VARUJEM!!!

Pacific Beach

2007-06-22T22:39:00.000-07:00

Da ne bude da je ovde dve samo crno, ima malo i belog ;) i sarenog ;)

elem, evo malo fotki sa cuvenog Pacific Beach-a, mesta gde se snimaju mnogi filmovi, izmedju ostalih i Cuvari Plaze (ps: nismo nasli Pamelu)

Kad mi dodje Arizona i daleka Kalifornija....

2007-06-13T23:04:00.000-07:00

...tako ide neka pesma, ali nisam siguran da mi je ovo bas bilo pametno. Mozda sam trebao da stanem jos malo, jer sam ovde ko pao s marsa, ali ne ostaje mi nista nego da pokusam. Bar je sunce, nije mi hladno ;) fotki nema jos, kad se bude stiglo, poslacu vam... sutra idem da jurim neki posao, a mozda cu i da radim kao pedi cab, odnosno taksista na bajsu...

elem, ovo su sve kratki brifovi, koristim tudje kompove za kucanje, pa ne mogu da se izivljavam, ali kad stignem, bas cu slatko da vam ispricam sta se sve izdesavalo, a u poslednjih 10 dana se mnogo toga desilo...

budite mi pozdravljeni, i dajte neke komentare ;)

Zetoni od poker aparata...

2007-06-13T22:54:00.000-07:00

... i grad koji nikad ne spava, ali ja sam bio previse umoran da bi bio budan celu noc. Elem, video sam Vegas iz aviona, cudo jedno. Pustinja, 1000 kilometara u krugu nema nista, planincine. I gomila hotela koji su u prizemlju kazina, a gore su sobe. Prva stvar koju vidis kad izadjes sa terminala su poker i jack aparati. Morao sam da odigram jedan ;) gde da budem u Vegas-u da ne povucem rucicu na jack-u >:)
cim stignem, uploadovacu neke snimke
do tad... samo par fotki izjutra...

Boston, lepota i djuvec

2007-06-13T22:28:00.000-07:00

Nema djuveca, samo jedan prelep grad na obali mora. Izlazimo sa autobuske stanice i odma smo u centru grada, a autobuse i ne vidis, svi su ispod zemlje. Fantasticno. Grad je, pa malo je reci, samo pozeleti. Rekao sam sebi, ako nekad budem ziveo u nekom gradu sem Beograda, to ce biti Boston.
Evo malo fotki, one ce sve reci. U stvari i nece, to mora da se dozivi... Steta sto nisam imao vise vremena, samo nekoliko sati... Previse lep grad...

Cape Cod, pt.2

2007-06-13T22:12:00.000-07:00

A evo i razloga zasto vise nisam na Cape-u...
Ukratko: za prvih 7 dana sam radio cca 15h, i to navodno po nekom nepostojecem minimalcu od $5.6, i bla bla bla... Zatim, posao je bio udaljen od gajbe 8km, znaci peske smo jednom isli sat i po!!! Rekli su da ce nas voziti neko vreme, ali to nece trajati vecno... Pa da treba da kupimo bajseve, jer nema buseva kroz to selo kao sto su rekli da ce biti. Sve u svemu, smor zivi. Nisam mogao da zamislim sebe u selu fazona na ibarskoj magistrali gde samo pice kola a ti kilometrima nemas nista, ni prodavnicu... Smorio sam se, i resio da idem dalje, dok mogu.

Zao mi je sto sam se rastao od Andrijane i Ivana, ali tako je kako je. Nadam se da ce njima biti sad bolje, i da ce imati vise posla.

Elem, na Cape-u su mi cimeri bili Marko, Dule, Neca u drugoj kolibi i Boske (Herc) u mojoj sobi. Prva trojica su otisli, koliko znam u Ohajo, a Boske je sa mnon otisao do Vegasa, kod rodbine.

Jedna od svetlih tacki na Cape-u je nasa gazdarica, Nancy. Starija zena, 55+, ali lik. Nije volela Pat, menadzerku nikako, zato sto je znala kolika je ona kucka. NVM, ona nam je dosta pomagala, pa i na kraju kad smo odlazili od nje...

A kako je odlazak tekao, u sledecoj prici...

Cape Cod, pt.1

2007-06-13T20:48:00.000-07:00

Pa ovako... Nije Cape los, necu da gresim dusu. Interesantno neko mesto, lepo za odmor. Lepa je plaza, videcete fotke.

Fotke su katastrofa lose jer sam slikao telefonom, zaboravio sam (retardinjo ;) ) digitalac, ali nije lose za nagovestaj.

Blesili smo malo po plazi, ali nije bio dan za kupanje, bilo je preterano hladno...

Pitao sam se kako ce izgledati u avgustu, ali kako se ispostavilo, necu ni saznati...

PRVE FOTKE!!! EXKLUZIVNO SAMO NA OVOM BLOG-u!!!

2007-06-07T13:27:00.000-07:00

Nemam vremena da ih uploadujem, pa evo vam link na photobucketu:
http://s176.photobucket.com/albums/w179/bfg37/USA

Za nrdove:
gledaj bre kakvi su terminali, teski hajtekspejsdzem!!!

Za ostale:
gajba je bolja nego sto izgleda na slikama, ali je problem sto je u sumetini, ali se navikavamo. Bice sve ok kad nabacimo kolica...

POZDRAV!

Pa da pocnemo...

2007-06-06T11:06:00.000-07:00

E drugari, vako vam ja kazem ;)

dosli mi na aerodrom oko pola shes ujutru, spakovali se i polako krenuli. Majstor pustio klimu ko besan, a u krivinu skrece bez migavaca! Znash kako zalama! Manijak... Dosli smo do Franfurta brza no sto smo mislili. A tamo shock(er): mesto onog naseg Surcina dobili smo jebeno OGROMAN ajerodrom sa oko 300 (trista) gejtova, gde svake sekunde slece 200 aviona... skoro :p pa onda smaranje po aerodromu do sledeceg leta... onda je doslo drugo smaranje od 8.5h... Dobro niej bas toliko smorno, bilo je filmova, klope, pica... Pio sam neko dobro nemacko pivo, zaboravio sam kako se zove... A onda dolazak na JFK i drugi shock: svi pricaju o nekoj kontroli, izuvanje cipela, carina... Nista od toga! Sve je casual: i imigraciono i carina i panduri... I onda smo cekali dodatna 2h jos jednu turu da dodje, a u medjuvremenu se nagledali debelih zena, uglavnom crnkinje ;) E bre, stvarno ima pacijenata! Video sam zene nize od mene sa po, ne preterujem 105-110kg!!! Strah!

Jedino je bitno sto nismo imali problema sa prtljagom, sve je stiglo na vreme

Onda smo krenuli u hostel. Majstor je vozio ko manijak, pa smo stigli za po sata... Ima sve i svasta da se vidi, iskreno. U hostelu smo bili u sobi sa 12(dvanes!) kreveta, kavarija! Ali sve je bilo ok, kako je moglo da bude ;) kad smo izasli da kupimo nesto za has, haos: kamara nadrkanih crnaca, stvarno ti nije svejedno... Jebiga, prvi put si tu, gledaju te namrsteno, a ti sam... Ulazimo da uzmemo neku pizzu, sendvic svejedno, a ono neke zive pice... ZAjebi! Pa odemo na neki giros, o ono dolaze neki crinici muslimani i nama "salam"... Mi okrecemo glave i kuliramo :) grabimo giros i strafta u hostel ;P

napominjem da nisam rasisticke nastojen ali lako je u Beogradu kad imas ukupno 3 crnaca (Alberta, onog sto radi ko crnac a treceg ne znam), dok je ove skroz druga prica. I da su bili nardkani belci, ne bi mi podjednako bilo svejedno, ali eto, bili su bas crnci

ujutru smo malo izblesili na Menhetnu. Show ziv! Ides onako niz Broadway, kuliras... Sve ko na filmu, bukvano. Smejali smo se ko blesavi! Onda smo uvatili bus za Hyannis i tako to... Znas kolika autobuska stanica! Ima oko 600-700 perona!!! Da nije sve lepo obelezeno, uzgubio bi se ko macka :) Iz Hyannisa za Harwitch, gde nas je pokupio shef sale, mesto gazdarice. Fin neki co'ek. Odvezo nas do gajbe, prenocili smo i to je to...

Sad, sto se gajbe tice: shuma shumarak!!! Bukvalno. Ima jedna veca kuca gde je gazdarica i dve manje gde smo mi. Ivan, (Andri)Jana i ja smo dovatili onu bolju, pa sad cekamo ovu cetvoricu da dodju ;)

Jebiga, tu je poceo prvi ozbiljan problem: gajba je daleko od posla. Cirka 6km. Moramo da se sto pre izregulisemo da kupimo kola, jer inace nema leba. Ima varijanta da se kupe za $600 i ti isti ga otkupljuju na kraju sezone za $500, samo da placamo osiguranje mesecno... Sto mu dodje kao povoljno... To cemo morati da izregulisemo sto pre. Neki veci trzni centar nema na kilometar-dva, vec mora da se shibci kolima. Videcemo nesto da odradimo.

Sada smo u biblioteci i trosimo dzabe net, ali svejedno ne mozemo da odavde vozimo Skype jer mora da se cuti. I tacka. Tako da nema razgovora neko vreme. Kasnije bi trebali da odemo da nabacimo neke kartice za mob, to je ovde jeftino. Ali kartice su skupe, bar $30!!! Jebiga, mora se...

Pricacu vac ostale detalje na zahtev, da ovako ne smaram sve ostale. Ako neko oce jos nesto da zna, nek pise na gore pomeniti mail ;)

Za Bozu: ja sedim na decijem odeljenju sa knjizicama i igrackama ;)

Za ostale: pisite, sta da vam kazem! Ili mail, ili blog... Komentari su besplatni ;)

ako prezivimo, cujemo se uskoro!

Prvi post...

2007-06-06T10:52:00.000-07:00

J****, ovaj blog je namenjen da svoje drage i bliske povremeno informisem gde sam biJo & sta radiJo po USA za ovo leto... Krenucu od toga da sam bez problema dobio USA vizu, sve je proslo glat... Ovijeh dana slavimo razne potrebne i nepotrebne stvari (bedni izgovori za opijanje), a i danas se zavrsilo jedno poglavlje mog zivota. Reci cu camo da je bilo lepo, nista vise... Life goes on...

Nema slika dok ne odem. Gledacu da saljem sto cesce, ne obecavam nista... Za pocetak samo neka shajzetina: te posao je 8km od gajbe, te dvokratno radno vreme... No videcemo sta ce biti. Smara zesce... PopiJo sam malopre jedno pivo za smirenje, dobio u partiji DotA-e, a sutra odo na snimanje... Nema vise blogovanja dok se ne otputuje...

Svi ste pozvani da STO VISE ostavljate komentare, zajebancije i sl... Bice svima interesting, a i da olaksate "bratu u tudjini" :)Znaci, nema femkanja, ustrucavanja i sl... Give me your worst... Ali pazete, mozda ovo citaju moji roditelji ;) Salim se, necu im davati ovu adresu... Ajde znaci, da vas vidim ko ce se setiti da mi nesto posalje kad zagusti i vrucina upekne...

farewell my friends...