A evo i razloga zasto vise nisam na Cape-u...
Ukratko: za prvih 7 dana sam radio cca 15h, i to navodno po nekom nepostojecem minimalcu od $5.6, i bla bla bla... Zatim, posao je bio udaljen od gajbe 8km, znaci peske smo jednom isli sat i po!!! Rekli su da ce nas voziti neko vreme, ali to nece trajati vecno... Pa da treba da kupimo bajseve, jer nema buseva kroz to selo kao sto su rekli da ce biti. Sve u svemu, smor zivi. Nisam mogao da zamislim sebe u selu fazona na ibarskoj magistrali gde samo pice kola a ti kilometrima nemas nista, ni prodavnicu... Smorio sam se, i resio da idem dalje, dok mogu.
Zao mi je sto sam se rastao od Andrijane i Ivana, ali tako je kako je. Nadam se da ce njima biti sad bolje, i da ce imati vise posla.
Elem, na Cape-u su mi cimeri bili Marko, Dule, Neca u drugoj kolibi i Boske (Herc) u mojoj sobi. Prva trojica su otisli, koliko znam u Ohajo, a Boske je sa mnon otisao do Vegasa, kod rodbine.
Jedna od svetlih tacki na Cape-u je nasa gazdarica, Nancy. Starija zena, 55+, ali lik. Nije volela Pat, menadzerku nikako, zato sto je znala kolika je ona kucka. NVM, ona nam je dosta pomagala, pa i na kraju kad smo odlazili od nje...
A kako je odlazak tekao, u sledecoj prici...
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
1 comment:
E Bane, u ovom tekstu pomenuo si Bosketa(Herc) Da to nije kojim slucajem Milos Hercegovac-Herc, bosanac, studira u NS? Ako je on pozdravi ga puno. Znam ga odlicno. Super si ovo odradio. Pozdrav.
Post a Comment